Посета
У петак, 19. 04. 2024. године, ученици седмог и осмог разреда наше школе имали су организовану посету Хидроелектрани “Зворник”.
Ученици VII1 и VIII1 су у пратњи наставника Жељке Танасковић, Миће Јевтића, Ивана Јокића и Миодрага Мацуре кренули аутобусом из Велике Реке у 11 сати. У Амајићу су им се придружили ученици VII2 и VIII2 у пратњи наставнице Иване Ивановић. У обиласку је учествовала и директорица школе Радмила Божић.
По доласку и пријави, бригу о нама је преузео Марко ,инжењер електротехнике, који нам је пожелео добродошлицу и на самом уласку у двориште хидроелектране испричао причу о грађењу хидроелектране и упутио нас у неке занимљиве чињенице, а потом смо се спустили до приступне грађевине, месту на ком су се сусреле две снаге - огромна снага природе, вода, и бетонски стубови који држе решетке које задржавају гране, дебла и сав отпад који вода доноси. Један ученик је питао колико је дубоко језеро на том месту. Одговор нас је запањио - 30 метара. Осим приче о томе шта се дешава у том делу овог великог постројења, скренули су нам пажњу и на чињеницу да много смећа долази на решетке и замољени смо да чувамо нашу Дрину и све друге реке тако што ћемо одлагати смеће у контејнере.
Након тога смо уведени у само постојење где смо чули причу о турбинама и агрегатима, репарацији турбина и количини електричне енергије која се производи у овој хидроелектрани. Веома нас је разочарао податак да је ова ХЕ производила 80% укупне електричне енергије у Србији 1955. године када је пуштена у рад, док је сада тај проценат 1-2%.
Поново смо изашли на отворени део, на плато уз који су испусти воде којих има осам. Са супротне стране реке је рибља стаза за коју смо знали да постоји, али нисмо знали да је ово једина хидроелектрана на Дрини која има направљену рибљу стазу која омогућава селидбу рибе ради мрешћења.
Обилазак смо завршили увођењем у затворену просторију, контролну собу, из које се константно прати стање агрегата преко појединачних и једног великог монитора, док се кроз прозоре пружа поглед на задивљујућу лепоту наше реке Дрине. На ормару - слика Вука Караџића.
До 14 часова су ученици имали слободно време, а онда је уследио повратак кући у пратњи наставника Миће Јевтића.
