Имунизација

wpeuprava

Дуално образовање

dualno-baner

Школски документи

dokumenti

Савети психолога

psiholog

По њему носимо име

nikola

Facebook

Контактирајте нас

kontakt

Телефон: 015/ 7464 114

E-mail:osnikolateslavreka@gmail.com

Више информација>>>

Анкета

Да ли Вам се свиђа наш сајт?
 

Моје село - Велика Река

У оквиру часова пројектне наставе, ученици трећег разреда наше школе, заједно са учитељицом Дивном Трифуновић, истраживали су о селу Велика Река. Ево шта су забележили:
Село Велика Река креће од Дрине, па се коритом Велике реке пење падинама Азбуковице, према Мачковом камену.Село, или тачније засеоци, који чине Велику Реку, налазе се на тромеђи општина Мали Зворник, Крупањ и Љубовија.Крупањ је у правцу север-североисток,Љубовија је југоисточно.Дешава се тако да је пар кућа са десне обале Велике Реке у општини Мали Зворник, а ако се само малим, дрвеним мостом пође суседима у засеоку Подгај,залази се на територију општине Љубовија.
Доњи део села, поред Дрине и регионалног пута Лозница-Мали Зворник –Љубовија и даље, налази се на још једној граници.Преко Дрине је Босна и Херцеговина. Почетак села је на обали Дрине, на 20. километара од Малог Звроника.До другог краја села, уз корито Велике Реке према Азбуковици, остаје још 6 km асфалтног пута.Ако се продужи још неколико километара, стиже се до Мачковог камена.
Село је разбијеног типа (по Јовану Цвијићу), има приближно 470 становника, који живе у око 160 домаћинстава, у засеоцима Подгај, Роповић, Вујковићи,Вољевци и Саставци.
Ретко је домаћинство у коме, поред старије куће, није подигнута нова.Постоје, међутим, примери традиционалних кућа, које су власници сачували и средили, са намером да куће преживе садашњост, а украсе будућа времена.
У Великој Реци се још увек чува традиција и одржавају се прела сваке зиме као и раније.Жене се окуљају да плету и преду и уживају уз игру и песму.
Прело је један од облика женских моба (претежно ноћних) и обичај међусобног помагања у нашем селу.Она су истовремено облик сеоске друштвености: посебна врста вечерњих састанака сеоских жена и девојака који имају за сврху узајамне помоћи у раду, јер се на њима обављају одређени сеоски послови ( предење, ткање, чишћење перја, круњење кукуруза, чешљање вуне,низање листова дувана).
Прела и даље имају и друштвено-забавну функцију,била су омиљена свуда,на селу.На прелу се ради,пева, весели, игра, а старији људи препричавају своје доживљаје, и догађаје из историје српског народа.
Како су женска деца у српским крајевима почињала плести и прести тканине за одевне предмете,у осмој години, а ткати у шеснаестој, прела су још од раног раног детињства за њих имала велики значај у култури, вероисповести, образовању и васпитању младих.
Значај прела у Великој Реци се огледа и у томе што она окупљају становнике села по територијалном принципу.Унутар нашег села села може бити више прела, што понекад доводи до сукоба између њихових учесника, нарочито у условима када је прело било старосно специфично и окупљало млађе људе, неожењене младиће и неудате девојке.
На прелу момци и девојке седе поред жена које вредно раде.Поред које девојке ће сести бирају мушкарци који им се удварају.Они их задиркују, од девојака узимају клупка и вретена, гађају их смотуљцима вуне и слично.Девојци, којој се неки момак свиди било је драго да је он задиркује, док од осталих бежи на други крај собе.
У току рада момци и девојке се натпевавају, или причају већ познате приче, шале се и забављају на разне начине
Прво најстарије и најизворније прело организовале су жене.То прело се и данас одржава код нас.Оно има истовремено радни и друштвени карактер.На овом прелу састају се комшинице, рођаке, код једне од домаћица која је организатор дружења.На прело свака од њих са собом доноси нешто чиме ће се занимати током дружења.Неке доносе преслицу, платно за вез, друге штрикерај, док домаћица служи и износи храну и пиће.Радећи оне размењују многе садржаје: некада радосне, некада жалосне, а помало и оговарају, не злонамерно.Пошто је прело има радни садржај, током овог дружења млађе жене и девојке или снаје училе су вештину везења,ткања, плетења и штрикања.   На слици је Радосава Смиљанић, која важи како за најбољу прељу у Великој Реци, тако и за познату воденичарку.
Обичај који се задржао до данас на јавним прелима био је избор најлепше преље, која није смела бити млађа од 16 година и не сме бити удата.Пре избора младе би било претстављање младих девојака заједници.Све се одигравало под будним оком породице, јер су на прела обавезно долазиле мајке и баке и пратиле шта се дешава.
Поред прела постоји још доста знаменитости и догађаја, једна од битнијих знаменитости су свакако воденице.Наши мештани и даље негују традицију ношења белог кукуруза у воденицу.Од тог брашна праве домаћу проју и користе за свакодневну употребу.Обичај је да се проја пече и када се организују скупови и прела.
Из приложеног видимо да Велика Река чува и негује традицију вековима.Поред појачаних миграција људи из села у велике градове, у нашем селу још увек има младића и девојака који негују традицију, играју фолклор, уче од старијих да везу и плету.

Велика Река

У дринској заравни, уз главни друм Турци су од Вољевчана отели најплоднију земљу, али по реци која се ту уливала у Дрину, оставили су назив селу, Велика Река. Велика Река данас броји око 472 становника, има осмогодишњу основну школу као и локални водовод. Од овог села почиње заправо Зворничко језеро и највећи туристички потенцијал општине Mали Зворник.